ПРОГРАМ
РАДА ГАЛЕРИЈЕ „ЧЕДОМИР КРСТИЋ“ ПИРОТ
ЗА 2022. ГОДИНУ


Пирот

ликовних дела, изложбе примењене уметности и дечије изложбе, ради на дизајну каталога, позивнице, организује и прати едукативне акције и пројекте намењене јавности; предлаже поједине изложбе уметничком директору и директору.

Финансирање основне делатности Галерије је искључиво из буџета Општине Пирот. Галерија не остварује сопствене приходе.

Рад Галерије је регулисан Законом о културним добрима, Законом о раду, Статутом Галерије, Правилником о систематизацији радних места, као и другим законским и подзаконским актима.

КОНЦЕПТ
Око концепта галерија у савременим токовима постоје различита виђења. На темељу застарелих мишљења галерија не може да устоличи модерни израз. Класичан начин вођења галерија претвара га у безмало неупотребљиву институцију. Неопходни су контакти са јавношћу, разговори са публиком и обичним посматрачима. Приступ ликовним поставкама је демократичан и тако треба да се и даље развија. Реч је о слободи и равноправности, мада је појам уметничке слободе и равноправности, проблем и у свету, па би се пре могло говорити о демократичности културних институција. Галерија мора кроз свој рад да ствара свој став према уметности, да изналази могућности за увек нови приступ у презентацији материјала а организовањем изложби различите тематике и садржаја уз савремени концепт да се приближи публици на најнепосреднији начин. Потребно је превазићи предрасуду да је галерија само празан простор за излагање а не и центар културних збивања. Учинити све да Галерија буде отворена за сарадњу, напредне идеје и нове програме који имају своју будућност.
Имајући у виду да је ситуација и даљи ток пандемије непозната и неизвесна све предвиђене активности Галерије „Чедомир Крстић“ биће у складу са препорукама Министраства културе, прописа Владе Републике Србије и Локалне самоуправе. Због суочавања са ризицима услед пандемије корона вируса (COVID-19), потребно је водити политику мера за очување нивоа запослености и мера заштите.

2. ДЕЛАТНОСТ УСТАНОВЕ
2.1.Дефинисање делатности
Галерија је установа која се, у складу са Законом о културним добрима, бави превасходно изложбеним активностима и презентацијом покретних историјско-уметничких културних добара, аутора и њихових дела, презентацијом повремених тематских и ауторских изложби. Ове активности обавља у више нивоа:
Први, базични подразумева изложбену активност презентацијом уметничких дела аутора на основу конкурса, по позиву домаћих и гостујућих аутора, а који подразумева евидентирање и аквизицију(набавку путем поклона или уговора), документаристичку обраду (по принципима предвиђеним законским прописима), конзервацију, рестаурацију и трезорирање (трајно чување) слика, скулптура, графика и других уметничких културних добара.
Други ниво рада су различити видови стручно-научних анализа (стручно и научно истраживање ликовних стваралаца, историјских периода, догађаја и процеса везаних за време њиховог стварања, постављање у историјске, тематске и стилске оквире), успостављање хронологије и публиковање резултата ових истраживање.
Трећи вид рада галерије представљају различити видови експозиције резултата претходна три нивоа путем изложби (сталне поставке, тематске и повремене изложбе), јавни скупови (предавања, трибине, промоције, научни скупови) али и различитих издања (монографије, публикације, каталози, проспекти...).
Четврти вид рада галерије представља веома широк спектар комуникација са широм и стручном јавношћу (стручна вођења, промоције, предавања, трибине и сл.).
2.2.Планиране активности
- Аквизиције (набавка ликовних дела и попуна галеријског фонда уметничких дела путем поклона или откупа, донацијама и обавезама из Правилника о раду Галерије).
- Стручна и научна истраживања (рад на ликовном фонду галерије, стручна и картотечка обрада постојећег фонда, стручна музеолошка анализа и израда неопходне документације уметничке збирке...)
- Конзерваторске активности на предметима који ће бити део будуће сталне поставке Завичајне збирке, ликовне збирке Галерије и стална брига око легата Галерије (Чедомир Крстић, Радомир Антић, Милена Мијалковић Николић, Слободан Сотиров, мр.Петар Ђорђевић и Милорад Антић)
- Документаристичке активности ( компјутерска обрада свих збирки посредством професионалног, наменског софтвера „Етернитас“ уз дигитално снимање (фотографисање и скенирање). Ова активност подразумева и евидентирање архивског материјала о протеклим изложбеним активностима а касније и микрофилмовање у циљу заштите и чувања.
- Трезорирање ликовног фонда у наменским депоима. У том смислу неопходна израда клизећих полица и полица за смештај скулптура и керамике.
- Издавачка и сродне активности (информативни материјал: каталози, плакати, позивнице, флајери и други рекламни материјал који прати повремене ликовне, тематске и друге програме Галерије)
- Јавне програмске активности: Преуређење канцеларијског простора, адаптација новог депоа након проширења галерије према Дому Војске за смештај уметничког фонда галерије, израда простора за трајну презентацију Легата галерије (шест легата аутора који су завештали своја дела Галерији: Чадомир Крстић, Радомир Антић, Милена Мијалковић Николић, Слободана Сотирова, мр.Петра Ђорђевића и Милорада Антића), адаптација другог дела галерије за изложбе мањег значаја и адаптација простора за евентуални продајни простор... Ове активности биће активиране код Оснивача СО Пирот и Министарства културе.
3.ПРОСТОР И ОПРЕМА
3.1.Простор
Предстојеће адаптације простора у оквиру Дома Војске где је Галерија добила простор од 40 квадрата за депо и смештај уметничког фонда. Све наредне преправке и адаптације биће уз сагласност Оснивача и у складу са одобрењима надлежних институција.
Реорганизација постојећег пословног простора, изложбених простора и депоа.
За депоирање уметничке збирке и седам Легата Галерије након израде КЛИЗЕЋЕ ПОЛИЦЕ према свим музеолошким принципима потребно је направити селекцију уметничког фонда галерије, поставити одабране слике у оквиру полица и уредити их са инвентарним бројевима и каталошком обрадом. Тродимензионалне предмете поставити у већ адаптиране полице и заштитити их од механичких и атмосферских оштећења. Паралелно с тим ускладити адекватно светло, влажност, микро и макро услове и температуру самог простора депоа.
3.2. Опрема
За потребе изложбене делатности неопходна је допуна изложбених помагала: стакла (20 комада димензије 60 х 80 цм и 20 комада димензије 70 х 100 цм) и парспартуи у више нијанси (30 комада),
Галерија уредно води документацију о протеклим изложбама и галеријским активностима. За смештај каталога, позивница, плаката, архивске грађе, неопходна је набавка ормана за одлагање документације и архивског материјала Галерије. За увођење галеријске документације потребна је куповина екстерних флеш меморија за одлагање фотографија и набавка професионалних фасцикли и фолија.
Наредне године треба планирати и сав потребан материјал у циљу дигитализације галеријског материјала: документације, архивске грађе и галеријског фонда.
4.ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА
Реорганизација рада Галерије вршиће се у оквиру три службе:
- Служба за рад са збирком
- Служба за јавне комуникације (рад са публиком) и
- Општа служба
Стручна активност Галерије, реализоваће су у више различитих праваца, а биће груписане у две врсте послова
Рад са ликовном збирком (аквизиција, откупом, преузимањем, поклоном, стручна и научна истраживања, конзерваторске активности, документаристичке активности, трезорирање, издавачка и сродне активности).
Рад са публиком (рад са публиком у оквиру легата, рад са публиком повремених и тематских изложби, организација различитих јавних програма, широк спектар маркетиншких и промотивних активности.
Формирање Продајног простора (у циљу побољшања услова рада у галерији, комуникација са ликовним уметницима и пласирање уметничких дела публици
5.СТРУЧНА ДЕЛАТНОСТ
Стручна обрада ликовног фонда подразумева евидентирање кроз Улазну књигу ликовног материјала, картотечку обраду, фотографисање и увођење предмета у регистар по најновијим музеолоким принципима програма МИСС Етернитас. У току је дигитализација уметничких и других збирки која је у складу са Законом о културним добрима. Галерија ће адекватним програмом о дигитализацији стручно обрадити постојећи фонд слика, скулптура, графика и дигиталних принтова и седам постојећих Легата
Стручна заштита ликовног фонда стручном обрадом, фотодокументацијом, конзервацијом, депоирањем, микрофилмовањем, архивирањем и другим стручним музеолошким методама. У оквиру тога потребно је извршити опрему појединих слика из фонда и конзервацију слика из легата „Чедомира Крстића“. Заштита подразумева компјутерску обраду ликовног фонда посредтсвом професионалног, наменског софтвера уз дигитално снимање (фотографисање и скенирање). У том смислу неопходна сарадња и консултација са Галеријом савремене уметности из Ниша и усклађивање са општим начином увођења уметничког фонда према смерницама Министарства културе.
Рад на стручним истраживањима подразумева формирање ликовних биографија уметника са територије Пирота који су обележили одређене периоде у ликовном животу града. У том смислу израда појединачних биографија биће допуна ранијим истраживањима о Ликовном животу града.
Уметнички фонд Галерије „Чедомир Крстић“ има у власништву 311 уметничких дела добијених углавном поклоном. За попуну галеријског фонда уметничких дела неопходно је обезбедити и средства за откуп, најмање једног или више уметничких дела годишње.
Галерија има приручну, стручну библиотеку. За попуну библиотечког фонда потребна је набавка појединих наслова из области историје уметности а током трајања Сајма књига.
Ажурирање и одржавање сајта галерије (www.galerijapirot.com)
6.ОБРАЗОВНА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ
6.1.Образовна
- Организовање стручних предавања и скупова у оквиру Галерије.
- Рад на повећању изложбене публике у Галерији
- Креативне радионице, нарочито одржавање дечјих радионица
- Концерти, промоције књига, пројекције документарних филмова из области уметности и друге промоције и културни програми у складу са галеријским делатностима.
- Вођење документације о протеклим догађајима у Галерији кроз фототеку, херамотеку, видео и тонским записима и осталим стручним методама.
6.2.Издавачка
- Израда каталога поводом самосталних, колективних, традиционалних и гостујућих изложби
- Писање стручних текстова за локалне и друге часописе
- Рад на изради и текста и објављивање публикације о галеријским легатима
- Покретање часописа са текстовима из области ликовне уметности а везаним за делатност Галерије „Чедомир Крстић“ који ће садржати најзначајније догађаје у оквиру изложбене делатности. Осим тога часопис ће садржати и стручне текстове галеријских сарадника и скуп фотографија значајнијих догађаја и гостовања званичника на отварањима.
- Уколико буду обезбеђена средтва Галерија ће објавити још једну стручну публикацију под називом „Епоха у делима ликовних уметника Пироћанаца“. Ликовни уметници Пироћанци обележили су једну епоху у ликовном животу града. Тим поводом потребно је расветлити период од 50-тих година 20.века до данас, указати на значај аутора међу којима је већина била ван Пирота, у метрополама, али и тако учинили су да ликовна традиција буде саставни део живота и рада Пирота. Делатност аутора биће представљена монографски а величина текста по њиховом значају.
- Током наредне године из штампе ће изаћи и други део публикације НОВЕ АКВИЗИЦИЈЕ а у циљу презентације и заштите уметничког фонда Галерије.
6.3.Током наредне године потребно је расписати КОНКУРС за идејно решење за израду новог знака (ЛОГО) Галерије.
ИЗЛОЖБЕНА ДЕЛАТНОСТ
1. АНА ПАВИЋ, рођена 1996. године у Ужицу, где је завршила Уметничку школу. Дипломирала је 2019. године на Академији ликовних уметности у Требињу, катедра за сликарство, цртеж, фотографију и мултимедијалну уметност, у класи професора Саве Пековића. Завршила је мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство, под менторством Влада Ранчића. Добитница је награде за изузетан успех на Академији ликовних умјетности у Требињу.Чланица УВУУ-а и СУЛУВ-а. Излагала је на више колективних изложби у БиХ, Србији, Црној Гори. До сада је реализовала шест самосталних изложби.

2. ДАНИЈЕЛА МЛАДЕНОВИЋ, рођена у Шапцу 1979.године Доктор уметности из области сликарства. Завршила Факултет ликовних уметности, Универзитет уметности, Београд 2014. Магистар је сликарства, Факултет ликовних уметности, Универзитет уметности, Београд 2008. Наслов магистарског рада: Поетске визије пејзажа и испитивање бојене материје Ментор: Проф. др Чедомир Васић.

3. ИСИДОРА ЈОВИЧИЋ, дипломирани инжењер графичког дизајна и магистар уметноси сликарства, рођена је 1993. године у Књажевцу. Завршила је средњу стручну Уметничку сколу у Нишу под називом ’’ Школа за уметност и дизајн ’’, на смеру Графички дизајн, 2012 године. Дипломирала је на ’’ Филолошко уметничком факултету ’’ у Крагујевцу, одсек Графички дизајн у класи професора Александра Зарића, 2016. Магистрирала је на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу, одсек Ликовне уметности, модул сликарство, у класи ментора професора Александра Зарића, са радом – тезом под називом ’’ Трансформација тела ’’, 2019. Докторске студије уписује 2019. на Факултету примењених уметности у Београду и тренутно је на другој години студија, у пратњи ментора Ивана Грубанова. Ликовни језик истражује и у другим медијима, као што су фотографија, инсталација, скулптура и веб дизајн.
4. ИВАНА ДАВИДОВИЋ ИВЕЗИЋ рођена 1978 у Београду. Дипломирала је 2003 на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку Зидно сликарство у класи Проф. Мирослава Лазовића. Завршила је последипломску специјализацију из сликарства у класи проф. Атанасиоса Христакиса (2005-2007) и специјализацију из стакла у класи проф. др. Лефтериса Мистакаса (2007-2009) на атинској Академији лепих уметности као стипендиста Грчке државе. Магистрирала је 2009 године на Националном техничком атинском Универзитету. Излагала је на 13 самосталних изложби.

5. МАЈА ВУКИНА БОГОВИЋ, Филозофски факултет у Загребу – информацијски студиј – смјер библиотекарство, дипломирани библиотекар,1996.–2000. Академија ликовних умјетности у Загребу, Графички одсек, дипломирала у класи проф. Фране Пара – академска сликарица-графичарка,2000. Учесница је једносеместралне међународне размене студената, Академија ликовних умјетности у Загребу и Индиан Университy оф Пенсилваниа, САД
6. МАРИЈА ЈЕВТИЋ ДАЈИЋ , завршила Академију ликовних уметности, сликарство –Нови Сад у класи проф. ДушанаТодоровића. Докторске студијена ФТН, одсек Уметност сценског дизајна, Нови Сад. Сарадник је у настави на одсеку за графички дизајн, Школа високи струковних студија, Нови Сад. На Мастер студијама је под менторством проф.Видоја Туцовића од 2013-2015. Од 2016- 2019- је на докторским студијама на Природноматематичком факултету у Љубљани, смер Графички дизајн под менторством Хелене Габријелчич Томц.
7. МИЛИЦА ЖИВАДИНОВИЋ, Рођена у Београду 1975. Дипломирала на Факултету Примењених Уметности и дизајна у и три године основних студија на одсеку Зидно сликарство. Ликовни уметник, историчар уметности, креатор уметничког накита Митси-Парис. Живи и ствара на релацији Београд - Париз од 1999. Године, 2011 - одбранила докторску дисертацију уз похвалу жирија под менторством проф. Паскала Бонафу.
8. НАДЕЖДА МАРКОВСКИ, рођена је 1972 године у Београду. Дипломирала је 2003 године на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек графика. Магистрирала је 2005 године, такође на Факултету ликовних умености у Београду, на одсеку графика. Докторирала је 2015 године на истом факултету. Члан је УЛУС-а од 2004 године.
9. МИЛА ЈОЛИЋ, рођена је у Крагујевцу 1981. године. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, Одсек графике, у класи професора Слободана Кнежевића – Абија 2006. године. Излаже самостално и колективно.
10. АЛЕКСАНДРА ЛУКИЋ завршила Факултет Примењених уметности у Београду - зидно сликарство, 2001-2007, Београд -Школа за Дизајн, одсек – амбалажа, Београд. Има статус самосталног уметника, Члан савета у Галерији Дома Ваздухопловства “Икар“, 2011-2014.
11. ИВАНА КОСТИЋ, завршила средњу уметничку школу у Нишу (2012). Дипломирала (2016) на Факултету примењених уметности у Београду, на Одсеку дизајна ентеријера и намештаја. Мастер студије завршила (2018) на истом факултету и одсеку. Аутор више креативно-едукативних радионица за децу.У статусу самосталног уметника од 2020, живи у Београду и бави се дизајном ентеријера и намештаја, графичким дизајном, сликарством, скулптуром, и фотографијом.

12.РИСТО АНТУНОВИЋ, рођен 1952. године у Берковићима (Херцеговина). Академију ликовних умјетности (одсјек графике) завршио 1978. у Сарајеву.Године 1980. завршио постдипломске студиеј графике на Академији за ликовну уметност у Љубљани. 1987. борави у атељеу Cite Internationale des Artes у Паризу, као стипендиста фонда „Моша Пијаде“ из Београда. Члан Савеза ликовних уметника Југославије од 1979. Од 1992. члан Удружења ликовних уметника Србије. Живи и ради у Београду.
13. НЕМАЊА МАРУНИЋ, рођен 1981. год. у Београду. Уписао ФЛУ у Београду 2000. године.Дипломирао сликарство у класи проф. Чедомира Васића 2005 године , а магистрирао 2009. године у класи проф.Велизара Крстића. Члан УЛУС-а и уметничке групе “Кгзелене“. Живи и ради у Београду.У статусу Самосталног уметника од 2007. Учесник многих колективних изложби у земљи и иностранству.
14. МИРКО СТАНИМИРОВИЋ рођен 1977. године у Београду. Основну школу
и гимназију завршио је у Пироту. Докторирао је (2017) на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, на смеру Архитектура (Историја и теорија архитектуре и уметности/Архитектонско пројектовање) под менторством проф. др Нађе Куртовић Фолић. Завршио је Académie des Beaux-Arts Sainte Radegonde у Туру (Tours, 2010) у класи проф. Јована Зеца.Доцент је (2018) на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу. Имао је 12 самосталних и више од 60 колективних изложби у земљи и иностранству (сликарство, дизајн, примењена уметност, архитектура). Живи у Пироту (2010).

15.СЕЛМА ЂУЛИЗАРЕВИЋ И БРАНИМИР КАРАНОВИЋ, рођена у Сарајеву 1967. године. Студирала на Одсеку за историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Дипломирала на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, 1994. године у класи професорке Милице Стевановић. На истом факултету завршила последипломске студије 1997. године. Стекла је звање доктора уметности из области сликарства под менторством професорке Анђелке Бојовић 2012. године. Члан је УЛУСа од 1995. године. Самостално је излагала 28 пута у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Белгији од 1991. године. Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Ради као ванредни професор на Факултету примењених уметности у Београду на Графичком одсеку.
16. КАТАРИНА НЕДЕЉКОВИЋ, рођена 1989. године у Крагујевцу. Завршила средњу Уметничку школу у Нишу. Дипломирала на Филолошко–уметничком факултету у Крагујевцу, одсек за Примењену уметност, смер зидно сликарство, у класи професора Жељка Ђуровића. Мастер студије завршава на истом факултету 2015. године под менторством проф. др Бојана Оташевића. Докторант је на Универзитету уметности у Београду, на одсеку за Интердисциплинарне уметности, студијски програм Дигитална уметност. Запослена на Филолошко-уметничком факултету, Универзитета у Крагујевцу од 2014.године. Ради као асистент у настави на предметима из уже уметничке области Сликарство, Цртање и сликање, Анатомско цртање и Пластична анатомија.Члан Удружења ликовних уметника Србије УЛУС од 2015.године. Члан је клуба Анатомских цртача од 2018. Године Члан Удружења ликовних уметника Крагујевца ЛУК од 2020.године.Руководилац и члан ликовне секције удружења Алтернативног омладинског центра.
17. СЛАВИЦА ТОТИЋ, Јагодина 1963,Завршила Педагошку академију за образовање васпитача 1988.године у Крушевцу, затим Геррит Риетвелд Ацадемије, Амстердам вајарство 2000. Од 1997-2023. године излаже у земљи и иностранству. Као дизајнер, у статусу је слободног уметника од 2005 до 2013. и доцент, зуте Инвал, Амстердам, Холандија.
18.ДРАГАН ПАВЛОВИЋ рођен је 1963. године у Нишу, а фотографијом се бави још од средње школе. На чувеном прашком Факултету за филм и телевизију студирао је уметничку фотографију од 1986. године, а магистрирао је пет година касније. Радио је у продукцији и маркетингу часописа у више чешких и међународних издавачких кућа: „Бертелсманн Медиа“, УАМК, „Тхе Прагуе Пост“. По повратку у Србију 2004. године био је директор „Прегледа“ и радио је у редакцији часописа за културу фотографије „РеФото“. Излагао је на више изложби у земљи и иностранству. Предлог изложбе у Пироту је о теми„Варијације у стаклу“.
Колективне изложбе
19. САВРЕМЕНА ГРАФИКА
Због пандемије и затварања граница према Бугарској, изложба је из 2021.године и биће реализована у 2022.години.
Васил Владимиров Ангелов,рођен 11.07.1987.у Софији, Р.Бугарска.Дипломирао је на Националној ликовној академији у Софији на катедри за ликовну графику у класи професора Јохана Јотова 2010.године.Живи и ради у Софији.
Горан Тричковски,рођен 19.11.1987.године у Делчеву, Р.Северна Македонија.Дипломирао је у класи професора Јохана Јотова на катедри за графику на Националној ликовној академији у Софији.Живи и ради у Софији.
Зоран Мише,рођен 08.08.1984.у Охриду,Р.Северна Македонија.Дипломирао је на Националној ликовној академији у Софији на катедри за графику у класи професора Диме Колибарова 2007.године.Живи и ради у Софији.
Павел Целкоски, рођен 22.05.1986.у Охриду, Р.Северна Македонија. Дипломирао је на Националној ликовној академији у Софији на катедри за графику у класи професора Јохана Јотова 2010.године.Живи и ради у Софији.
Иван Евлогиев Матеев, рођен 29.12.1988.у Софији, Р.Бугарска.Дипломирао је на Националној ликовној академији у Софији на катедри за ликовну графику
Традиционалне изложбе:
20. ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА ДЛУП ПИРОТА И НОВЕ АРТ СЦЕНЕ
21. ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА „ПИРГОС АРТ“
22. ДЕЧЈИ ЛИКОВНИ САЛОН, традиционална дечја изложба деце предшколског и школског узраста.
Изложбе по позиву и тематске изложбе по конкурсу:

Током године планиране су и изложбене постовке ПО ПОЗИВУ у сарадњи са Галеријом САНУ-Београд, Галеријом Савремене ликовне уметности Ниш, Народним музејем Београд и осталим релевантним установама. Изложба по конкурсу планирана је на задату тему-фотографија и видео записи са мотивима из Пирота а поводом Дана града.

Током 2022.године предвиђено је гостовање Галерије „Чедомир Крстић“ у Галерији „Лазар Возаревић“ у Сремакој Митровици са иозбором слика из фонда Галерије затим гостовање Нове Арт Сцене у Бургасу (НР Бугарска) и неколико аутора на изложби у Милану (Италија)

Пригодне изложбе (други део Галерије):
- Ликовне радионице
- Пројекције документарних филмова
- Пригодне изложбе поводом обележавања значајних јубилеја


Директор Галерије „Чедомир Крстић“
Радмила Влатковић
_____________________________